Miris Dunja

Evo ovako, potpuno nenadano su me ošamarila mirisna polja dunja centra Srbije.  Išli smo kroz polja kukuruza, pa polja suncokreta, i onda bez ikakvoga razloga je polje dunja iz mojih snova iskočilo baš tu ispred nas.  Pogledala sam iznenadjeno oko sebe, ali niko u tom trenutku nije smeo niti mogao da se usudi da ukorači u priču koja na svom samom početku ima reč ‘miris dunja’. 

Dunje sam nekako uvek samo i sretala u Srbiji.  Onako opore, kisele, skupljaju usta i skroz naskroz su nezgodne za jelo, pa su ih iz ostalih ‘civilizovanih’ delova sveta izbacili iz upotrebe i ubacili u snove nas gastarbajtera i onih malo osetljivijih na Balkanski mentalitet i Balaševićevu pesmu: Dunjo moja… 

Dakle dunje, višnje, dud su neznanice i nepozvanice Evrope.  Maline se tu i tamo pojavljuju ali u minijaturnim količinama i naravno jabuke su strogo odabrane vrste, savršenog oblika i potpuno bezukusne. 

Sećate se, u tom našem polju dunja su mirisi suza neveste koja sprema svoj miraz i stavlja dunje u posteljinu kako bi ova zadržala mirise proleća i mirise mladalačkog isčekivanja voljenoga.  Tražeći lik voljenog u travkama, u snovima, u šaptajima prijateljica, stavi dunju na orman da ti kuća zamiriše na mladost, na proleće, na prve ljubavničke suze, na nalive osećanja, na prelive osećanja, na dijapazon i raznolikost boja srca. 

Prošla sam 100 brda i dolina u potrazi za tim mirisom dunja, na ormanu.  I sve malo se zagledam u oči prolaznika da vidim da li one možda nose tajnu naše povezanosti sa dunjom na ormanu.  I plavile su se oči ali su ostajale hladne, i tamne su bile zaintrigirane ali nekako uvek najviše samo radoznale, a poneke zelene bi mi se otvorile kada bih u njih ušla bez najave da ih iznenadim sa pitanjem: znate li vi taj miris, da li je i u vaše snove zalazio, i vaše noći omadjijao čarolijama punoće meseca, travkama mirodjije i meditacijama o smislu zivota, ulozi andjela u našim malenim životima i nestalnosti ljubavi? 

Miris dunje je za mene trenutak istine izlazećeg i zalazećeg sunca, ne onih na zenitu svoje moći, već onih koji nisu sigurni da li će ih moć govora inspirisati ili poraziti i moć ptičijeg cvrkuta svojom raznolikošću zaraziti?  Na samoj granici izmedju detinjstva i svesnosti sebe kao duhovnog bica, i tamo negde mnogo kasnije kada je već sve znano i vidjeno i kada je samo jos miris dunja ostao da nas vrati sebi, dato nam je da dotaknemo izvor života, izvor mudrosti, i da za trenutak udjemo u pčelin DNA i dokučimo tajnu nastanka - MEDA.