Krik Balkanskih Varvara na Divcibarskim Barama

Jutros sam se probudila pored polja narcisa koji su složno izvirivali iz pokošene trave.  Sunce je izašlo ispuštajuci nekakav čudan ružičasti dim, tek tako, da bi nas podsetilo na posebnost današnjeg dana.  Na izvoru zivota se voda toči bez prestanka.  Kapljice su orosile glave narcisa, pa im kosa sada ne može ništa.

Jedna beba, ptica, nam je tačno u podne umrla na rukama.  Čekala je na nas, da ne bi urla sama.  Počivaj u miru, pomolili smo se, dok smo joj telo prekrivali poljskim cvetovima.

Na jedan mravinjak koje je bio veliki kao soba jednog deteta, smo stavili mrvice pogače i obradovali kraljicu koja je u čast nama snela jos pokoje jaje a ostatak mrava je napravio žurku "ne jede se pogača svakoga dana", šapnuo mi je na uvo jedan iz veća mudraca.

Par crnih leptirova nas je zaustavilo na putu ka izvoru života (onom iz prvog paragrafa), da nam stane na ruku, tek tako, bez razloga; a onda su oba sa punom namerom poljubili našu kosu, prekrili svojim prahom naš dah, podsećajući nas na dušu naše majke koja je umrla pre samo 6 meseci.

Jedna maca se omacila bas ispred Markovog konaka, da bi mi njene mace upoznali i mazili i pazili od svitanja zore do trenutka svesnosti o mrakom popločanim putevima.

Bosonogi smo osvajali platforme Crnoga Vrha, mešajući kapljice nevidljivog znoja sa crnom zemljom, po stazama izpletenih korenom čempresa, jelki i borova, do Kamena Snage, 1038 metara iznad polja Holandije, iz koga smo crpeli snagu iz centra zemlje.

A onda smo pustili vrisak Indijanaca, zov Šamana, krik Balkanskih varvara preko brda, da im eho udari u krila sokolova koji su kružili u ritualnom plesu ispred našeg mesta za meditaciju.

Kraljev Sto nas je dočekao nudeći svoj Kameno Bistrine, i poglede na Kraljičin vrt i venac planina koje se protežu iz bezdana do beskraja.  Prošli smo pored kuća vikendaša oko kojih nema ograda, niti će ih ikada biti, jer su izgradjene u svetu poverenja i svesti o netrpljenju granica, ograda, žica, gde je anarhija i dalje najbolje shvaćen socijalni sistem.

Pre odlaska smo zagrlili jednu brezu koja se takmičila sa svim umetnicima sveta tvrdeći da njena kora odslikava mozaik najlepših mogućih boja ljubavi ikada do sada vidjenih.  Mi smo se sa njom naravno složili.