Miris Dunja

Evo ovako, potpuno nenadano su me ošamarila mirisna polja dunja centra Srbije.  Išli smo kroz polja kukuruza, pa polja suncokreta, i onda bez ikakvoga razloga je polje dunja iz mojih snova iskočilo baš tu ispred nas.  Pogledala sam iznenadjeno oko sebe, ali niko u tom trenutku nije smeo niti mogao da se usudi da ukorači u priču koja na svom samom početku ima reč ‘miris dunja’. 

Dunje sam nekako uvek samo i sretala u Srbiji.  Onako opore, kisele, skupljaju usta i skroz naskroz su nezgodne za jelo, pa su ih iz ostalih ‘civilizovanih’ delova sveta izbacili iz upotrebe i ubacili u snove nas gastarbajtera i onih malo osetljivijih na Balkanski mentalitet i Balaševićevu pesmu: Dunjo moja… 

Sede kose jednog prosjaka

Na putu za Beograd, posle 3 sata vožnje autobusom, 2 sata vožnje avionom, i 4 sata čekanja po raznoraznim aerodromima Evrope, tamo negde iza Sombora, iza granice, stajemo na dugo isčekivanu pauzu, stajemo na pumpu, na koju smo možda jednom davno, na tako nekom sličnom putešestviju do kuće, vec svraćali. 

Kupujemo svoj prvi burek u Srbiji i naravno jogurt i gledamo ga sa divljenjem gastarbajtera koji ovakav burek sanjaju, rekreiraju, i uvek iznova gustiraju po raznoraznim Turskim i Balkanskim prodavnicama u Evropi. 

Sedamo za sto, napolje, iza kuće, iako je na suncu, bez sene, deluje privlačnije nego ona mesta unutar restorana.  Sedamo napolje.  Srbija se i po tom sedanju napolje razlikuje od ostalih mesta i mestašaca, gradova i gradića – kod nas je sedenje ‘napolje’ kultna pojava.  Mi nadjemo ‘napolje’ čak i na -7 na skijaškoj stazi, dok pijemo čaj, posle par spuštanja liticom.  A kako ne sada, početkom leta kada to ‘napolje’ miriše i potseća na beskrajna polja suncokreta i kukuruza pored kojih smo upravo prolazili. 

Krik Balkanskih Varvara na Divcibarskim Barama

Jutros sam se probudila pored polja narcisa koji su složno izvirivali iz pokošene trave.  Sunce je izašlo ispuštajuci nekakav čudan ružičasti dim, tek tako, da bi nas podsetilo na posebnost današnjeg dana.  Na izvoru zivota se voda toči bez prestanka.  Kapljice su orosile glave narcisa, pa im kosa sada ne može ništa.

Jedna beba, ptica, nam je tačno u podne umrla na rukama.  Čekala je na nas, da ne bi urla sama.  Počivaj u miru, pomolili smo se, dok smo joj telo prekrivali poljskim cvetovima.