Популарни постови

среда, 08. април 2009.

Izgubljeni u trenutku

Neznanče, molim te, prestigni vreme
Drhtaji me obuzimaju
Noć se približava
Sadašnjost me opčinjava
Ne prošlost, ne ono što će možda doći!
Molim te, neznanče – zauzdaj vreme
Ne vodi nas nikud – ostajmo ovde
Zamrznuti izmedju dva mladeža - na njenoj levoj šaci
I iza njegovoga levog uha…
Kao treptaj njegove suze dok ka meni pruža ruke
I zvuk njenog besmislenog kikotanja dok drži
Bebu puža u svojoj ruci
Volim te – šapućem mu, mili moj

a on se igra sa mojim dahom
U svojoj ušnoj školjci
Volim te – kažem njoj, mojoj malenoj

a ona se pospano privija u zagrljaj
Koji vredi nekoliko miliona

Neznanče, molim te, zavaraj vreme
I ostavi nas ovde, sada, malo duže...

Snovi male dece

2 коментара:

Andjelko је рекао...

Snazan osecaj poetskog trenutka, i vapaj za vecnoscu istog,a vecnost trenutka je samo u poeziji.
Bravo.
p.s.ovaj komentar pisem vec treci-cetvrti put i nece da ga objave
(blogger)

Nuit Natasa Pantovic је рекао...

moja greska - nisam dugo obilazila blog i komentare :). Hvala na poseti :)