napuštene bebe traže nove mame

Da li ste znali da na svetu postoji više od 10 miliona napuštenih beba i male dece, i da ukoliko ih sve zajedno poredjamo na glavne puteve Evrope, praveći ogradu od njihovih tela, oni bi nas svi sa puta gledali, dan za danom našega putešestvija od Beograda do Londona - i bilo bi nam teško da pronadjemo prorez izmedju njihovih malenih tela. Koliko dugo bi nam trebalo da zakočimo i da uzmemo jedno od te dece?


Da li ste znali da Etiopija ima 60% stanovništva mladjeg od 16 godina, i da je tamo životni vek 40 godina i da imaju milione obolelih od tuberkuloze ili side?

Da li ste znali da više od 60% svetskog stanovništa živi na manje od $2 dnevno...?

A na drugoj strani zemaljske kugle...

Samo da vama smrtnicima (oni koji su puni para i ne znaju šta će sa njima, mogu ovaj pasoš preskočiti) dočaram bizarnosti čitavog jednog sloja srednje visoke klase u Engleskoj (visoka je odavno izašla iz svakog domašaja zdravo-razumskog razmišljanja) ispričaću vam priču o mome kolegi koji je u vreme kada sam ga ja srela radio kao nekakav direktor u ne tako velikoj firmi u Londonu. Dakle, u Londonu, zaposleni naše firme su uzimali zdravo za gotovo da jednom godišnje menjaju kola i da voze samo najbolje Opele i BMW-ove, ali to je i razumljivo jer su kola deo mašinerije zajmova koje svaki Englez ima. Dakle, protagonista ove moje male priče, moj kolega, je na jednom našem službenom putu u Holandiju kupio dve slike. Slike se meni baš i nisu pretetrano dopale, ali kako to već sa umetnošću biva objektivna subjektivnost posmatrača je u njegovoj glavi opravdala basnosnovnu cenu ovih dela. Elem, on je te slike zapakovao i biznis klasom doneo kao poklon ženi u Engleskoj da bi nam nekoliko dana kasnije u kancelariji pričao kako se poklon njegovoj ženi jako dopao ali da se uopšte nije slagao sa ambijentom njegove dnevne sobe. Dakle, logično rešenje takvog problema jednog srednjovekovnog biznismena i njegove žene je bilo da promene sav nameštaj dnevne sobe!!! U roku od nedelju ili dve, posle kupovine novog i promene starog - koji uopšte nije bio star nameštaj, slike su se sretno udomile u novoj sobi.

Za nekoga iz Srbije, u čijoj zemlji za vreme sankcija nije bilo toalet papira i u kojoj veš mašina traje najmanje dvadeset godina, ova priča je postala sinonim potrošačke ludnice kroz koju pojedine zemlje Evrope prolaze. Taj isti kolega mi je u jednom trenutku sa punom ozbiljnošću pričao kako je Engleska u krizi. Toplo sam mu preporučila dobrotvorni rad u sirotištu u Etiopiji samo da bi nekako uspeo da izleči svoj stav prema realnosti.

Na ovoj našoj nam dragoj zemljici postoje hiljade i hiljade parova koji bezuspešno pokušavaju da naprave dete: bestelesnom oplodnjom, lečenjem hormonima, bankama sperme, kupanjem u lekovitim banjama, a opet postoje i milione beba u sirotištima po celome svetu.

U momentu kada sam svojim bližnjima nagovestila mogućnost usvajanja, lepeza reakcija se proširila odavde pa sve do Medjugorja, dodirujući srca svih naših svetih - od moje najmilije Svete Petke čak do Medjugorske nam Gospe.

Ja sam čula jednu priču, rekla mi je moja tetka koja je rodjena u Mostaru i koja je u toku ovih novijih Mostarskih muka svašta videla i doživela, priču o porodici koja je usvojila dečaka. E, taj dečak se odmetnuo od roditelja, zamrzeo ih i na kraju ih ubio na spavanju. Teško ti je kada to uradi neko od tvoje krvi i mesa, zamisli samo – gajiš ga celog života, tudjeg, izdvajaš od svojih usta, a on ti tako vrati. Razmisli dobro - završila je odlučno moja mila Hercegovka.

A opet, druga, koja je samo godinu dana imala kada joj je majka umrla i četiri kada joj je umro i otac, koju su od malena odgajale tetke i stričevi i koja je u jednom trenutku svoga života bila i u sirotištu, mi je rekla, ja sam uvek želela da pored svoje dvoje sinova imam još i jedno usvojeno dete, sprečio me je u tome moj muž kojem su dva sina bila dosta za odgajanje. I ako me danas pitaš za čime žališ, ja ću ti reći, za ćerkom iz sirotišta koja mi nije bila sudjena.